петак, 09 април 2010 17:08
Читајући интервју новинарке Новости гђ-е Јованке Симић са истакнутим професором лингвистике, који је уједно и главни редактор новог правописа српског језика господином Матом Пижурицом, човек мора да се запита да ли он стварно тако мисли као што каже: „Државу у том смислу нема право да замени група лингвиста која би кроз правописне приручнике и граматике „прокријумчарила“ забране“. Професор Пижурица уствари са овом реченицом самог себе негира. Ви не можете забранити нешто што не постоји и како онда тако нешто можете прокријумчарити.Чињенице говоре нешто другачије од Вас професоре, а то је да у српском језику никада није постојала хрватска латиница, па ни у садашњем Уставу Србије где се у члану 10. став 1. јасно каже: “У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо“. Истина је, да је та латиница у једном периоду наше тужне прошлости била измишљена и наметана као и свака друга лаж једино нама Србима са такозваним српскохрватским језиком. Тог вештачки створеног језика и двојности писама су се сви одрекли, сем наших режимских професора и лингвиста српског језика. Међутим, морам Вам одати признање, када је у питање кријумчарење да сте веома виспрени, покушавајући да на проницљив начин извршите замену теза. Јер уствари Ви са овим предлогом правописа желите, по први пут да у српски језик прокријумчарите хрватску латиницу. Подсетићу Вас, да сте се на 125. редовној Скупштини Матице српске 12. априла 2008. године, у Вашем извештају “Припрема измењеног и допуњеног издања правописа српског језика“ „извлачили“ на покојнок проф.др М. Пешикана. „ – Проф.др Мато Пижурица: а) Писмо. Задржана је концепција постојећег текста М. Пешикана да редакторска група не би на себе узела улогу неовлашћеног арбитра још не рашћишћених проблема у вези са писмом. Преузима се, наравно, формулација из Устава према којој су у Србији у службеној употреби српски језик и ћириличко писмо“. Врло добро Вам је познато, да су готово сви чланови на редовној Скупштини гласали за формулацију из Устава, где треба у правопису да стоји: „Српски језик се у писању стандардно служи српском ћитилицом“. Управо да не бисмо изгубили велико културно наслеђе Срба из прошлости, треба објаснити и уписати у некој од наредних тачака и то: „ Да се у својој прошлости српски језик служио и: византијским, глагољичким, латиничким као и неким другим писмима. Зашто се тога нисте придржавали у Вашој припреми правописа, већ сте предложили увођење двоазбучја и у српски језик. Увођењем хрватске латинице у српски језик ви и ваше колеге учинили сте веће зло од онога шта су под комунистичким режимом усвајањем Новосадског договора 1954.године, промовисањем такозваног српскохрватског језика учинили тадашњи професори и комунисти. Добро би било подсетити се, шта је писало у закључцима Новосадског договора под тачком 3. „Оба писма, латиница и ћирилица, равноправна су; зато треба настојати да и Срби и Хрвати подједнако науче оба писма, што ће се постићи у првом реду школском наставом“. Из овога се јасно види да Срби нису знали латиницу, као и они ћирилицу иначе се не би доносио закључак да оба народа морају учити оба писма. Треба ли да Вас подсетим шта је својевремено у својој граматици рекао веома цењени професор и академик А. Белић, када су га питали. А пишули сви Југословени само ћирилицом? Ми имамо два писма: ми Срби служимо се старим словенским писмом, ћ и р и л и ц о м, а браћа Хрвати и Словенци примили су латинско писмо л а т и н и ц у. Овим што сам навео, јасно се може видети, да су Срби све до краја педесетих година прошлога века знали само за ћирилицу, тако да се Ваша тврдња не може прихватити како је „латиница од пре век и по сасвим солидно прилагођена српском језику“. После свега изнетог логично се поставља питање, који је то био емотивни подстицај код Вас и ваших колега предлагањем двоазбучности по први пут у српски језик.
Изгледа да је Вама важнији и по рангу значајнији покрајински Статут од Устав Србије, јер код Вас постоји дилема: „Он, међутим, истиче да дилема латиница или ћирилица или двоазбучје, није лингвистичко већ државно питање које треба да се регулише законом “. Невероватно тако цењени и признати професор незна да је употреба српског језика на целој територији Србије регулисана Уставом Србије. У истом Уставу, у члану 10. став 2.где пише да ће бити регулисана „Службена употреба других језика и писама уређује се з а к о н о м на основу Устава“. Дакле, драги професоре закон важи за регулисање језика и писама националних мањина који живе у Србији. Али најлакше је оно народно „пређи бриго на другога“, па онда „статуташи“ пребаце лопту на Вас, позивајући се на правопис „ у правопису пише да има српска латиница “. И тако у круг, и једни и други, нити желите нити хоћете да поштујете Устав, знајући да вам нико ништа не може. Страшно звуче речи професора Мате Пижурице, када и даље подржава двоазбучност иако врло добро зна докле нас је она довела. Изгледа не жели да види како су измишљени и новонастали језици из српског језика (хрватски, бошњачки, црногорски) увели једноазбучност у своје језике. Сви су се понели идејом европских народа „за један језик – једно писмо“, додуше сви су увели латиницу као своје писмо. Било би интересантно чути одговоре наших лингвиста када би којим случајем у нашем Уставу писало да је у употреби латиница, да ли би се и тада борили за двоазбучност инсистирајући на употребу оба писма. Не, већ би га послушно и без примедби спроводили, као што су то радили и у време комунистичког режима.
Читајући Ваш интервју, морам Вам признати да сам забринут и уплашен, не само да ћемо изгубити своје писмо, већ и због најаве да бисмо ускоро могли изгубити и назив за српски језик, који ће захваљујући оваквом понашању лингвиста у скорој будућности бити преименован у неки други, туђи језик. Вероватно Вам је познато да се у последње време велики број књига штампа на тој хрватској латиници, а неке издавачке куће попут: Лагуне, Паидеје, Клија,... штампају искључиво на том писму. Преко 95% забавна и ревијална издања и новине. Највише забрињава сваког од нас, да оно што је намењено најмлађој читалачкој публици, пре свега деци најмањег узраста којима је доступно све само на латиници (сликовнице, играчке, брошурице, књиге, видео игрице, телевизија, квизови, разна такмичења...).
Ако данас отворите Гугл и потражите неке латиничке новине из земље Србије, неће вам бити тешко одабрати, пошто их има много више него на српској ћирилици . Желео бих вас упозорити , да будете спремни, јер ће те на вашем екрану доживети изненађење (за неке можда то и није): „Ова страница је на језику хрватском. Да ли желите да је преведете помоћу Гугла Толбар“. Мало даље вам се налази у раму уоквирено реч ПРЕВЕДИ, а у наставку такође урамљено „увек преводи хрватски“. Међутим ту није крај, када сте добили преведене новине не преводе све речи на српски језик, например: „Јуце и прекјуце упуцене су претнје смрцу...“. А све то време док читате текст написан у „нашим српским“, хоћу рећи хрватским новинама, вама горе пише следеће: „Гугл Толбар аутоматски превео ову страницу на“ у оквиру је реч „српски“, као и неколико десетина различитих језика са својим писмом из целога света. Иза овога се налази стрелица помоћу које можете потражити, било који од тих језика, као и свој српски језик, нормално као и сваки други страни језик. Даље пише урамљено у оквиру „прикажи оригинал“, а иза тога коцкица и текст „увек преводи хрватски х“. Иста је ситуација и са мобилном телефонијом. Није за ово крив амерчки Гугл, нити је он то измислио. Они се само придржавају донетог решења УНЕСКО-а, где је под ознаком ИСО ФДИС 12190 од 1994. године, утврђено (уписано) да хрватском језику припада хрватска латиница, а уз наш, српски језик регистрована је српска ћирилица. Ово је тек почетак професори лингвистике, а најтеже тек предстоји. Сада смо изгубили српски језик на Гуглу, а сутра, ако овако наставите са инсистирањем на двоазбучју, остаћемо без нашег миленијумског писма, а остаћемо и без српског језика. Можемо ли знати: д о к л е т а к о, господо!?
Драги лингвисти, да ли још увек не можете да видите куда води ваша заслепљеност комунистичким двоазбучјем, само за Србе. Да ли стварно не примећујете шта се око нас и са нама дешава и куда иду наше писмо и српски језик? Захваљујући вашим тврдим ставовима, ничим научно аргументованим да је двоазбучје богатство српског народа, ми смо дошли у такву ситуацију да смо скоро изгубили српску ћирилицу, а нажалост исто нас чека и са српским језиком. Само онај који неће, он то и не види. Увек сам сматрао да је богатство: развијањем, усавршавањем и богаћењем у материјалном и духовном смислу, а никада да губитак нечега од тога може бити богатство. Зар стварно мислите „да сте већи католик и од самог Папе“ и да због тога не желите да усвојите европске стандарде. Зашто бисте ви морали „да измишљате топлу воду, када је она већ створена“. Једноставно, урадите онако како су сви европски народи урадили за њихове језике, а код којих је правило без иједног изузетка: за један језик – једно писмо. Хтели ми то или не, ако желимо да наш народ преко језика укључимо у Европу, онда морамо имати свој идентитет (не двојност), а то је једино могуће враћањем једноазбучја у српски језик. Зато молим наше професоре и лингвисте да испоштују Устав Србије и одустану од писања правописа српског језика са двоазбучјем, а да се врате једноазбучју у српском језику, како је то у целој Европи.
Ср. Каменица, 26. март 2010.
Петар Јаћимовић
