Само што је тигла у Европску унију, још се није ни распаковала до краја , а већ је успела да покаже и докаже колико јој је стало да у том друштву буде равноправна и са свим старим, и са свим новим члановима уније, равноправна у свему, па и у писму које је одувек највидљивији идентитет сваког народа. Изборивши се за право да на заједничкој монети уније, осим еуропског еура, буде и европски евро, и то њеном ћирилицом, бугарска је показала да зна ( и не заборавља !) којим је писмом исписала историју народа и државе, као и народно и уметничко стваралаштво, па је том ћирилицом, на крају крајева, изразила и спремност да се ухвати у то европско коло. Честитке, само честитке.
Ако се тај економско-политички дремеж одржи довољно дуго да и наше коловође стигну да проћаскају мало, тј. ако се каубојски свирац не умори развлачењем и скупљањем своје дрскополитичке хармонике и буде присиљен да се мало и собом забави, ти наши ђускатори ће ( свикли да увек играју како други свира ) бити ослобођени примедби и приговора из Србије што не траже равноправност српског писма с писмима осталих европских народа, јер су, ето, бугарски играчи направили паузу у игрању, па су то обавили и за ове наше, тј. и у српској ћирилици се европска монета пише као и у бугарској : евро.
Да је Србија склизнула у Европску унију пре Бугарске, па да су Срби од лидера жутокљуне демократије у Србији затражили да у тој унији захтевају то што сада не би морали, одмах би се ( хитро, најхитрије !) огласио латински кварт у српској скупштини, лелекнуо би до неба да се чује ( наравно , уз НВО терцу и покоју тужбицу), па би то жељно дограбили и дуго разглабали налатиничени медији , па би ( рецимо седаманестог дана предвече) Коштуница казао да опет није на време обавештен, а Тадић не би чекао, он би још првог дана кренуо да се извињава, извињава : Солани, Рену... Не верујем да би се ико чудио и да он сада пожури у ЕУ да се и у име Бугара извињава; мало је њему само у наше име.
Душко М. Петровић
Коментари |
|