Министар просвете је већ поднео оставку ( или само што није ), а св есу гласнији захтеви да оставку поднесе и председник Владе. Овог пута није реч о обичном пропусту у раду са школском омладином, него је то што је ( за време распуста !!!) урадио ученик трећег разреда прве Београдске гимназије Стојан Стаменић нарасло толико да „превазилази и најцрње слутње да је тако нешто могло некоме уопште да падне на памет, а камоли још и да се оствари“ – крчи Б92 још од ноћас, а угледна НВО-вца још и додаје : „ У нанезгоднијем тренутку у историји овог народа и ове државе, сад кад смо дошли на само корак од до успешне интеграције у Европску унију и у партнерство за НАТО, тај ученик, тај Стаменић је...Опростите, узбуђена сам...У летњој ардионици, коју наша НВО сваке године с успехом организује, тај ученик је , ту, пред целом јавношћу Србије, свој рад на заиста слободну тему из историје Америке написао и потписао ћирилицом. Ћирилицом !?“
Амбасадор САД ( или без с?) назвао је тај чин „подлим ударцем у леђа свим досадашњим, заиста успешним, настојањима актуелне власти да се коначно и Ови Простори укључе у Европу и у свет.“ Представник међународне заједнице уложио је оштар протест и премијеру и председнику Србије , а шеф бироа за невладине организације при Стејт департменту, госпођа Анаконда запретила је поновним увођењем санкција „ уколико се тако нешто још једном догоди“, нагалашавајући да „то што је тај ученик малолетан не може бити ни разлог, ни оправдање за овако немио догађај“...
Могло је , и те како је могло , али се све ово , наравно, није догодило, јер је Пера (ч) на време отишао у НВО, па децу која пишу ћирилицом тамо и не зову ( нити су, нити ће), а она коју зову знају зашто су позвана – родитељи су им на време обајснили да је латиница „светско писмо“, а ћирилица онако „само за по кући“.
Жао ми је што је број таквих родитеља тако немален, али ме ( с друге стране ) радује сазнање да се тај огромни, тај богати, тај тако јаки, нарогушени свет и све његове невалентне експозитуре овде толико плаше наше ( мале , лепе, драге и топле ! ) ћирилице.
Душко М. Петровић
Коментари |
|