Ћирилица Београд

Писмо Политици

 Бр. 02 – 11 / 63
 Београд 28. 12. 2011.

Политика АД
Цетињска 1

Зефирино Граси, ген. директор

Поштовани господине Граси,

Приликом преузимања штампаног материјала у Вашој компанији, наш члан, чија фирма користи Ваше услуге, уочио је да су почела да нестају ћирилична слова из „Политике”, која се препознавала управо по њима и била симбол слободног српског новинарства и српске државности.

За нас је представљало врло непријатно изненађење када смо сазнали да су натписи на канцеларијама, пресеци основе (тлоцрти) објекта, као и обрасци интерних докумената који се користе у оквиру компаније, одједном постали латинични. На питање нашег члана како је нестала ћирилица и који је био повод, запослени су му одговорили да је то учињено приликом увођења ИСО стандарда.

Дакле, након једног века, у „Политику“ је ушла латиница на основу стандарда који на то никога не обавезује, али је примењен, вероватно у нади да ће то повећати обим услужних делатности штампарије и компаније у целини, према потенцијалним партнерима којима је латиница, наводно, ближа. Ми из Удружења Ћирилица сматрамо да и ту грешите, јер пословни партнери управо цене „Политику“ као нешто што траје већ други век и препознају је као робну марку писану само на ћирилици. Зар промена писма на идентификационим картицама запослених, које одмах упадају у очи, не симболизује губитак основног идентитета и кредибилитета компаније? Зар (гледано са аспекта пословне психологије) и пре самог почињања разговора са пословним партнерима, те картице не сугеришу подређену страну у разговорима о послу и спремност да се прихвати све, закључно са најбеднијом ценом услуге о којој преговарате?

Зар пропадање „Политике експрес” и неславно гашење тог листа није најбољи пример погрешног схватања и односа према ћирилском писму? Управо је замена писма и прелазак на страно, латинско писмо, била почетак краја новине која је излазила преко 40 година. Онај коме је то пало на памет, вероватно је „инвентивно“ очекивао супротно од онога што се десило: читаоци су спонтано напустили лист и он је дефинитивно угашен 22. децембра 2005. године. „Вечерње новости“ нису направиле такву несмотреност, па постоје и данас и успешно парирају многобројним латиничним листовима.

Народ није хтео такав „Експрес“, и тиме се по ко зна који пут показао доследнијим од своје ткз. елите која, подилажењем страним укусима и утицајима, мисли да може поправити свој положај, и то нарушавањем основних идентитетских вредности, где је питање писма од прворазредног значаја. Оно што ни комунисти нису урадили, лагано чине измишљени ИСО стандарди.

Подсећам Вас да су у време комунизма, када је сваки пример истицања српства био осуђен као националистички напад на друге братске народе, управо „Политика“ и ћирилско писмо били симболи српског националног идентитета и духовности, и заједнички чували свест о томе ко смо и коме припадамо. Просто је немогуће замислити „Политику“ без своје ћирилице као нечег препознатљивог и дефинисаног у времену, што чини танку линију раздвајања од свих осталих листова на нашем тржишту. А додатно је забрињавајуће (ако су тачне информације које је наш члан добио у Вашем погону) што се за спољну комуникацију у Вашој компанији користе ћирилични обрасци (дакле, фамозни ИСО стандард ипак није препрека), а за унутрашњу – латинични! Чему таква двострука пракса, и какву корист било ко може очекивати од ње?

За крај, имајући искуства са накарадном и противуставном праксом неких институција које нам уводе разне стандарде, не би нас чудило да су вам приликом увођења ИСО стандарда у Вашу компанију прећутали следеће: међународни стандард ISO 12199 (Alphabetical ordering of multilingual terminological and lexicographical data represented in the Latin alphabet) међу језицима који користе латинична писма не наводи српски језик.

Зато Вас још једном молимо да зауставите продор латинице у „Политику“ и на тај начин не преузимате на себе статус починиоца (желимо да верујемо да је у питању само несмотреност) нечега што може бити кобно за све Ваше листове и штампарске послове, а Ви бисте остали упамћени као најодговорнији за страдање највећег српског бренда у новинарству. Уосталом, на ту интервенцију имате и законско право на основу Устава Републике Србије, који гарантује употребу српске ћирилице у свим делатностима не само од службеног, него и од јавног значаја за државу. Немојмо се заваравати: данас на вратима и идентификационим картицама – сутра у новинама.

 У Београду,                                                                                                             Са поштовањем,
28. 12. 2011. године

                                                                                                                     Миодраг Којић
потпредседник Управног одбора

Миодраг Којић,    
„Ћирилица“ Београд,