Наш председник државе, председник владе као и његови министри, траже од народа да поштују и не крше Законе и Устав Србије, што је сасвим логично и уреду. Ипак често тај народ, ти обични грађани нису у могућности да дођу до тих прописа, а некима степен образовања онемогућава право сазнање законских одредби. Зато, често „дебело плаћају“ то незнање, материјално или пак заврше у затвору. Међутим, шта радити са онима, којима су већина прописа веома добро позната, а ипак свесно и намерно крше законе и Устав Републике Србије, из само њима знаних разлога. Поред упозорења многобројних грађана, интелектуалаца, врсних правника, опозиционих посланика у Скупштини Србије, академика (ови последњи су нажалост одбачени и не питају се за мишљење иако су веома корисни и са великим знањем и искуством), актуелна власт упорно крши законе и Устав државе постављајући се изнад њих и воље српског народа! Када говорим о „вољи“, онда пре свега мислим на Устав који су српски грађани путем Референдума 28. и 29. Октобра 2006. године изгласали, а посланици Скупштине Србије на свечаној седници 08. Новембра 2006. године, готово једногласно усвојили.
Када се ради о очигледном кршењу Устава Србије, своја размишљања ћу усмерити само на члан 10. став1. Устава, где пише да „У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо“. Из овог члана се види да се уз српски језик користи једно писмо ћирилица, па смо мислили да је српском језику враћена једноазбучност, која постоји и код свих других светских језика.
Али није тако! Погледајте шта нам се даље дешава? Већ септембра месеца 2008.године Скупштина АП Војводине доноси предлог Статута АПВ где у члану 26. став 1. пише „У раду органа и организација АП Војводине у службеној употреби су српски језик и ћирилично писмо, мађарски, словачки, хрватски, румунски и русински језик и њихова писма“. Став 2. „Примена латиничног писма српског језика уредиће се покрајинском скупштинском одлуком“.Касније месеца новембра 2009. године исти је усвојен. Сада се поставља логично питање зашто се само српском језику уводи друго писмо, а то је у овом случају хрватска латиница, или како то они написаше „српска латиница“ и осташе живи? Овде бих желео поставити питање текстописцима која је разлика између српске и хрватске латинице? Никаква!!! Ниједно слово се не разликује. Па драга господо, зар то није крађа? За то се одговоара и иде у затвор. Подсетићу вас, да је Хрватска, када је постала самостална држава у међународном информационом систему за културу и научни развој при УНЕСКО-у регистровала 1994. године уз свој језик и хрватску латиницу. То је она иста латиница коју ви присвајате као да је „српска“.Оваквим вашим силеџијским понашањем могли сте, например, на основу Новосадског договора из
1954.г. Хрватима у Србији увести „хрватску ћирилицу“, Русинима „русинску латиницу“, Мађарима „мађарску ћирилицу“. Наравно да хрватска ћирилица не постоји, него постоји самo хрватска мржња према ћирилици. Када Хрвати у Хрвaтској нису у свој језик увели ћирилицу , ни овдашњи Хрвати неће добровољно увести конкуренцију свом писму. Глупост увођења два писма у један језик резервисана је само за Србе. Колико је мени познато српски језик је увек имао само једно писмо и то српску ћирилицу, а хрватска латиница се користила смо под притиском комунистичке диктатуре после тог фаталног Новосадског договора, а оправдање се нашло у српскохрватском имену језика. Због хрватскосрпског имена језика Хрвати не само да нису у свој језик увели ћирилицу, него су се већ 1967.г. вратили његовом хрватском имену. Срби су радили супротно од Хрвата и постали једини народ у свету који је имао за један језик два писма - двоазбучје.Очигледна је данас намера предлагача, да и у српски језик уведе „на мала врата“ хрватску латиницу, као што је то било у време српскохрватског језика. Интересанто је напоменути да само у Европи имате преко 30 латиница. Зашто нам ти велики стручњаци, рецимо, нису предложили словачку латиницу као друго писмо, можда нам је ова већ дојадила .
Овај проблем са покрајинским Статутом не би ни постојао да српска влада и највећа партија у Србији нису истог мишљења. Погледајмо како изгледа предлог Закона о службеној употреби језика и писма који је усвојила српска влада 26.12.2008.године. У предлогу Закона се такође крши члан 10. став 1.Устава Србије. У члану 1. став1. предложеног Закона пише „У Републици Србији у службеној је употреби српски језик“, али зато у члану 1. став 2. пише „У Републици Србији у службеној је употреби ћириличко писмо, а латинично на начин утврђен овим законом“. Очигледно је да су исти људи радили и писали оба документа, иначе не би преписали из Статута „латинично“, већ би га сигурно написали „латиничко“ (српска језичка варијанта). Али ресавска школа је чудо, или се са овим потезом желело дати до знања, да је један нижи акт може бити важнији од вишег. Тако је овде Статут важнији од Закона о службеној употреби језика и писма, а сутра ће ,недај боже, бити важнији и од Устава , јер чујемо од Чанка да у њему није правописно решено питање писма, па треба меањти Устав а не Статут. А све ради тога да би се избрисало и преосталих 2% ћирилице . Евидентно је, да се српска влада прикључила аутономашким, антисрпским снагама са намером да буде упамћена и по томе што је по први пут увела хрватску латиницу у српски језик.
Тиме би био окончан прогон ћирилице који је почео још давне 1060.г. када су је бискупи у Салони ( Сплиту) прогласили ђаволовим изумом , а Методија јеретиком.
Било је много забрана ћирилице, а спаљивање ћириличних књига и писама могли смо видети у недавној прошлости у Хрватакој и на КиМ. И поред ових сазнања, питам нашу владу да ли ће и даље инсистирати на томе да и даље цела Србија буде исписана писмом једне малобројне националне мањине у Србији, са могућношћу да нас једног дана туже међународном суду како смо украли њихово писмо, а све оно што је до тада написано на том писму, да се припише њиховој културној баштини. Питам законописце зар им је важније преваром наметнуто писмо које је старо у српском народу педесетак година или наше миленијумско писмо, српска ћирилица? Са српском ћирилицом, најлепшим писмом на свету, како рекоше многе познате личности у култури и књижевности, као заштитним знаком Срба, доказујемо и показујемо да смо један од најстаријих народа у Европи. На крају се намеће логично питање, ко ће и да ли ће одговарати за „намерно кршење“ Устава Републике Србије?
Ср. Каменица, 22. јануара 2010.године Петар Јаћимовић
| Коментари |
|
