Латинизација Подгорице Само на примјеру неколико улица у главном граду може се најбоље видјети колико је ћирилица у подређеном положају у односу на латиницу, тако да се на прсте једне руке могу набројити ћирилични натписи. Кажу да је статистика неумољива, у овом случају поразна за ћирилицу. Трг Републике (30 натписа латиницом / 1 ћирилицом ) Улица Вука Караџића ( 32 према 1 у корист латинице ). Ето колико поштујемо оца књижевног језика и правописа.Тужно, али српски знано. Улица Слободе ( 48 назива исписано је латиницом а само 1 ћирилицом) Улица Његошева ( 62 натписа латиницом и само 2 ћирилицом - на улазу у Духовни центар ). Билборди и панои су најчешће исписани латиницом, морају по новом " зауму", јер се се тако доказују вељи љубитељи " еуропских" вриједности, који су се нагло навикли и навукли на латиницу, да напросто латинично мисле. Такав степен притворности и језичке помамљености, није нигдје тако очигледан као код нас. Од 44 назива фирми ( у ово неколико улица ) 39 латинично је а само 5 ћирилицом. Хоћемо ли у Европу са туђим пртљагом? Зашто се стидимо свог писма. Хоћемо ли ући без свог најдубљег и најтемељнијег духовног идентитета? Занимљиво је да и они који су некада писали ћирилицом, сада пишу латницом, јер су тако у моди, кажу да им је лакше. Занимљиво би било када би имали податак колико папирнатих Срба је тражило да им личне карте или пасош буду написани ћирилицом.А знате ли због чега? Да би лакше путовали у иностранство. Штампани медији су искључиво на латиници, изузев дневне новине "Дан" која је још на ћирилици. Симбол новинарства "Побједа" нагло је прешла на латиницу. Ништа није случајно, само продужени сценарио, посткумунистичке матрице која нигдје као код нас није разровала колективно памћење и масакрирала сваки траг српске духовности. Како мудро рече, велики српски пјесник и патриота Коста Радовић: "Оно што нас обиљежава (нас Србе) јесте брутална себичност." И дао је праву дијагнозу наших нарави. Углавном замршених.
Мр Слободан М. Чуровић
15. новембара 2011.
У Подгорици.
Братски поздрав.