Подаци:

  • Др. Ивана Рибара 115/б
  • 11070 Београд,Србија
  • 063/234-814 ; 063/384-020
  • info@cirilica-beograd.org
cirilica-logo/Ћирилица-заштитни знак

ne odrecimo se najsrpskijeg/не одрецимо се најсрпскијег

ЋИРИЛИЦА КОЧИЋУ


Кочићеви дани 2011.

(Бањалука-Београд-Стричићи)

Као и сваке године, последњи дани августа припадају Петру Кочићу: у Београду, у Бањалуци и на Змијању, у селу Стричићи, родном месту великог српског писца.

У Београду ће, у четвртак, 25. августа, писци из Бањалуке положити цвеће на гроб свог славног земљака (алеја великана на Новом гробљу у 11 сати), као и пред његов споменик у Чубурском парку (у 12 сати), а своје стихове у славу Петра Кочића говориће (у 20 сати) у свечаној сали Удружења књижевника Србије, Француска 7. На тој књижевној вечери под већ традиционалним насловом “Змијање у Београду, Српска у Србији“, које и ове године организују Удружење књижевника и Представништво Републике Српске у Србији, ауторима из Бањалуке: Стевки Козић Прерадовић, Мирку Вуковићу и Ранку Павловићу придружиће се колеге: Ратко Поповић с Косова и Метохије и Мирјана Булатовић и Драган Колунџија из Београда.

Следећег дана, у петак, 26. августа, потомци Петра Кочића, праунука Весна Аћимић и њена деца Наташа и Стефан, заједно са књижевницима из Бањалуке, Београда и са Косова и Метохије, понеће у Гомионицу код Бањалуке икону Петра Кочића – св. Игњатије – на дар манастиру у којем се Петров отац, свештеник Јован Кочић, оставши удовац, закалуђерио (отац Герасим, 1879) и у којем је, две године потом, Петар стекао прво образовање. 

Иначе, Кочићеви дани 2011 су свечано отворени у недељу, 21. августа, у Бањалуци су, у парку Петра Кочића пригодним културно-уметничким програмом, а у Банском двору је отворена изложба радова са Ликовног саборовања “Змијање 2011“, на којем је, у Бронзаном Мајдану од 14. до 20. Августа, учествовало девет сликара из Србије и Републике Српске. Сутра (среда, 24.август) у Банском двору је округли сто о нобеловцу Иви Андрићу, где ће, такође, учествовати аутори и критичари из Србије и Републике Српске. Круна књижевних програма Кочићевих дана је свечана академија у суботу у великој дворани Банског двора, на којој ће, после речи добитника Кочићеве награде 2011, академика Драгослава Михаиловића, учествовати писци из више европских земаља. Награду “Змијањче“ добио је Милан Анђелковић, ученик Основне школе “Петар Кочић“ у Брњаку, општина Зубин Поток, Косово и Метохија. Централна свечаност је Кочићев збор на Змијању, у недељу, 28. августа, са богатим културно-уметничким и забавним програмом, где је и традиционална бодљавина бикова за награду “Јаблан“.

Иначе,

КОЧИЋЕВУ НАГРАДУ

До сада су добили:

Миодраг М. Вулин (1992)

Никола Вуколић (1993)

Милорад Павић (1994)

Никола Кољевић (1995)

Ђуро Дамјановић (1996)

Сретен Вујковић (1997)

Добрица Ћосић (1998)

Радослав Братић (1999)

Бранко Милановић (2000)

Јован Радуловић (2001)

Душко М. Петровић (2002)

Ранко Прерадовић (2003)

Милорад Екмечић (2004)

Милован Витезовић (2005)

Ранко Рисојевић (2006)

Ранко Павловић (2007)

Предраг Лазаревић (2008)

Стеван Тонтић (2009)

Миленко Стојичић (2010)

Драгослав Михаиловић (2011)

 

 

 

 

ЋИРИЛИЦА КОЧИЋУ

Поводом Кочићевих дана у Београду и Бања Луци, чланови Удружења Ћирилица су узели активно учешћe. Нашем великану који спаја српски народ са обе стране реке Дрине, и данас, као и пре сто година, стихове су казивали песници из Републике Српске, Београда, са Косова и Метохије.


Секреатр УКС

На књижевној вечери у УКС у Француској 7, поред осталих, Мирјана Булатовић и Душко М Петровић су говорили стихове и дали свој допринос очувању Кочићевих идеала, које и наше Удружење чува и покушава да пренесе на нове генерације.

У недељу се завршна свечаност одржава у Стричићима на Змијању, у родном селу великог народног трибуна, који симболично спаја Београд и Бања Луку, јер је живео и борио се за права свог народа, у оба града.

Данас, док је вештачке границе на Дрини - нека култура,Светосавље, Кочићев непролазни дух и снага Свете нам Ћирилице остану симболи пркоса, и братског заједништва неподељеног српства.

Миодраг Којић, подпредседник


 

 
  

"Ћирилица" разно



 


Српски лингвисти

Српски лингвисти својим ћутањем су допринели да се нестајање ћирилице из јавног живота погрешно тумачи као слободна воља грађана.

Члан 10 Устава Србије

У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћирилично писмо.
Службена употреба других језика и писама уређује се законом на основу Устава.

Један језик -
једно писмо

Суноврат ћирилице почиње двоазбучјем, а одговор:

Правило које влада у целој Европи: Један језик - једно писмо

Контакт

За све акције, идеје и предлоге које имате
у циљу да се прошири фронт одбране Ћирилице,
контактирајте нас кликом на КОНТАКТ
xml_get_current_column_number() = 10
xml_get_current_byte_index() = 1176