Подаци:

  • Др. Ивана Рибара 115/б
  • 11070 Београд,Србија
  • 063/234-814 ; 063/384-020
  • info@cirilica-beograd.org
cirilica-logo/Ћирилица-заштитни знак

ne odrecimo se najsrpskijeg/не одрецимо се најсрпскијег

ЛАТИНИЧЕЊЕ НИША У ОЧЕКИВАЊУ ПАПЕ

 

Удружење „Ћирилица Београд“
Жељко Филиповић, члан
Ниш, Вождова 20/6
Тел. 527-838
zeljko.filipovic@cirilica-beograd.rs
28.6.2010. г.

Господин Милош Симоновић, градоначелник Ниша,
Господин Срђан Савић, директор НКЦ

 

ЛАТИНИЧЕЊЕ НИША У ОЧЕКИВАЊУ ПАПЕ

 

Од свог постанка па до 1996. г. Нишки симфонијски оркестар је на својој згради имао натпис на језику и писму свог народа – „Симфонијски оркестар Ниш“.  Промена власти после локалних избора 1996. године донела је и промену овог натписа – „Simfonijski orkestar Niš“. Доласком Коштунице за премијера постављен је трећи натпис, двојезични – „Симфонијски оркестар Ниш“ и „Nis simphony orchestra“. Доласком Коштуничиног наследника постављен је и четврти натпис – „Niški simfonijski orkestar“ и „Nis simphony orchestra“. Све ове „игре без граница“ разних политичких странака са играњем жмурке са писмом свог народа показују недоличан однос према највећој вредности коју је српски народ могао да покаже свету у целокупној својој историји. Српска ћирилица вуковица и фонетски правопис су најблиставија тековина у целокупној историји људске цивилизације, а наше политичке странке се такмиче у сјахивању с коња на магарца. Стиде се саме себе и свог народа, па као да желе да прикрију своју српску народност и да се пред светом лажно представљају, па су се досетили да писмо свог народа замене писмом неког другог народа – Гајевом латиницом.

У очекивању 2013. године и 1700-годишњице Миланског едикта, у Нишу се размишља о организацији ове прославе у нади да би баш Ниш требало да буде место централне светске прославе ослобођења хришћанства. Међутим, приближавање ове годишњице прате појаве у граду Нишу које показују да дојучерашњи атеисти, па чак и антитеисти који су сада на власти уопште нису дорасли организовању обележавања овог историјског јубилеја.  Притом се уочавају две упадљиве појаве:

  • одсуство елементарног познавања историје и карактера хришћанства, и
  • збрку у главама наших људи о томе шта је писмо српског народа.

Приликом помињања овог јубилеја, телевизијске станице у Нишу, међу којима недолично предњачи „ТВ 5“, се утркују у питању „да ли ће доћи папа“, и више пута изговарају реч „папа“ него име „цар Константин“, као да се ради о „јубилеју папа“, а не о јубилеју хришћанства и цара Константина. Тиме људи са тих станица показују крајње непознавање историје хришћанства. Наши људи не знају да цар Константин римокатолицима уопште не значи оно што значи нама православцима! Римокатолицима је важнији  Јосип радник (види под 1. мај у католичком календару!), него цар Константин!  Римокатолици цару Константину не могу да опросте што је престоницу царства преместио из Рима у мало село Византион, и нити га славе, нити га чак помињу. Ову историјску чињеницу не зна ни народ, ни људи са телевизијских станица, ни људи из политичких странака у Нишу. Али, и даље је важније „да ли ће доћи папа“, него да ли ћемо ми достојно пред светом и долично пред сопственим народом обележити овај јубилеј а да се не огрешимо о наше претке.

Приликом обележавања (наглашавам: обележавања, а не „слављења“, како нам то неуки свет приписује, а неки наши скутољупци га у томе подржавају, нарочито у вези са Косовском битком 1389!) 200 година Чегарске битке, неопрезне градске власти у Нишу су објавиле билборд на – хрватској латиници (сл. 1)!

Бој на Чегру, Чегарска битка
Сл. 1: Српска историја на хрватској латиници!

 (Зашто ли Синђелић даде живот?)  Наравно, „ко неће брата за брата, он ће туђина за господара“. Незналице из градске власти у Нишу су том приликом име француског песника и академика Алфонса де Ламартина  исписале непристојно глупаво: са немачким предлогом „des“ уместо француским „de“. Да су се свом народу обратиле на писму свог народа, не би од себе направиле…

Појаве које запажамо у граду Нишу забрињавајуће наговештавају да је пресловљавање нишких улица и замена нашег хиљадугодишњег писма туђим писмом – диригована, организована, планирана и контролисана активност са циљем да се папи простре црвени тепих приликом доласка у Ниш, који ће претходно бити очишћен од ћирилице! Од самог свог оснивања, „Столица св. Петра“ је кренула у искорењивање свих азбука осим латинске на просторима којима је пренела хришћанску веру. Тако су нестали етрурско писмо, британски огам, британске руне, скандинавске руне, мађарске руне, глагољица, ћирилица, готица, илочко писмо на Илочким острвима (Филипини), више сликовних писама разних народа Јужне Америке, итд. Одмах после раскола цркава, 1060. г. у Солину је одржан сабор на коме су надбискупи ћирилицу прогласили за „ђавољи изум“, и наредили њено искорењивање. До коначног остварења овог циља римокатоличке цркве у Европи преостали су само грчко писмо, ћирилица, јерменско и грузијско писмо. Ватикан не одустаје од свог коначног циља – искорењивања свих писама осим латинског. Пробао је код Грка, код Македонаца, код Бугара и код Срба, и видео да су Грци, Македонци и Бугари – од гранита, а Срби – од пешчара, и свом силом и свим средствима се обрушио на ћирилицу код Срба. Најподмуклије од тих средстава је подвала о „двоазбучју као богатству“! На целом свету једино пребогати Срби имају то „богатство“. Зато што су насели! Када би двоазбучје заиста било“богатство“, богати народи би азбуке згртали булдожером и товарили лопатом и виљушкарима! Шта је са тим „богатством“ код Хрвата? Зашто они као ђаво од крста беже од тог „богатства“ и грчевито се држе свог „јада и беде једноазбучја“? И пецарош риби прича да је глиста на његовој удици – богатство!

Не очекујемо да ћете озбиљно схватити ово наше упозорење. Знамо да је школски систем у Србији 60 година смишљено обмањивао српску децу и омладину – а са њима и вас двојицу, господине Симоновићу и господине Савићу – о  томе зашто на целом свету једино Срби „имају два писма“, и још им то приказивао као „богатство“. Језик са два национална имена и два писма као и теле са две главе није никакво „богатство“, него трагедија, катастрофа и ужас! Да бисмо вам помогли да схватите да је ђаво однео шалу, навешћемо вам, и фотографијама показати и доказати да процес пресловљавања није „спонтан“, него диригован, планиран и – ефикасан! Заправо погубан! Његово најмоћније оружје је незнање обманутих младих генерација српског народа о томе шта је стварно писмо њиховог народа, и њихова спремност да се туку за туђе у уверењу да бране своје! Највећа жаришта ове акције чишћења ћирилице са нишких улица су градска власт и Нишки културни центар. Установе које су прве дужне да чувају културне тековине нашег народа!

Пођимо редом. На слици 2 приказан је тренутак који се одиграо 25.12.2009. г. на католички Божић у Вождовој улици бр. 6 у Нишу.

Очна оптика, Вождова бр. 6

Сл. 2: Дошли дивљи да отерају питоме!

 После 50 година постојања ћириличке фирме „Очна оптика“, она је скинута да би уступила место истоветном натпису, али на – латиници! Шта се променило у „пословању“ те радње после пресловљавања? Хиљадугодишње писмо свог народа заменила је писмом другог народа!

На слици 3 је натпис који су градске власти истакле на улазу у подземни пролаз код система за превоз низ и уз степениште особа које се крећу у колицима.


Сл. 3: Уцена којом Ниш плаћа увођење техничке новине!

 Да ли те особе морају баш жртвовањем своје хиљадугодишње културне тековине да плате увођење ове техничке новине? Није ли то уцењивање и тих особа и целог српског народа? А баш Градска скупштина Ниш је донела одлуку о обавезном исписивању фирми на ћирилици!

На слици 4 се види крајња безобзирност градских власти чак и према највећој светињи српског народа – Српској православној цркви! Погледајте ово ругање нашој цркви: натпис на саобраћајном знаку испред Саборног храма и Владичанског двора! Овде треба отворено рећи да, поред градске власти, кривицу за овај ружан поступак дели и – сама Епархија нишка, њено свештенство и – сам владика нишки, данас чак патријарх српски, што све то трпе! Доказ за то је и натпис EXIT (слика 5) у сали Културног центра „Свети Сава“ у кругу епархије и Саборне цркве. Од 5 натписа у сали, сви су овакви! Ни један српски! Биће да је овај културни центар намењен страној публици! А бар за натписе у кругу Саборне цркве и Владичанског двора не може бити крив нико други осим домаћина!

 


Сл. 4: ругање нашој цркви!


Сл. 5: У порти Саборне цркве сала за странце!

На слици 6 је демаскирани крајњи циљ подвале о „богатству двоазбучја“.


Сл. 6: Равноправност туђег и – туђег! Крајњи циљ подвале о „равноправности писама“!

 На железничкој станици Ниш натписи су двоазбучни, а овај на излазу из чекаонице на пероне се „омакао“. Ето шта је крајњи циљ подвале о „богатству двоазбучја“: равноправност туђег и – туђег! Овако треба да прође цела ћирилица у оквиру „багатства двоазбучја“! У Вождовој улици бр. 6 је већ прошла! „Очна оптика“ је постала „Očna optika“!

На слици 7 се види како се градска власт обраћа народу који има најсавршеније писмо на свету.


Сл. 7: С коња на магарца!

Неће да користи писмо свог народа, него радије пристаје да „врска“: „датум цитања“, „потросња воде“, „прекорацење“, „број цланова“.

На слици 8 види се сраман призор који је на целом свету могућ једино у Србији.


Сл. 8: Странац већи газда од домаћина!

Странац у Нишу отворио радно место и истакао два натписа на – страним језицима и страним писмима, а да језика и писма земље домаћина нема! Овако ради само народ који не зна ни ко је ни шта је, не зна ни шта му је језик, ни шта му је писмо. Кинески и енглески може, а српски – не може!

На слици 9 сличан случај. Кад је градска власт мања од маковог зрна, онда странац не мора да се обазире на језик и писмо земље у коју је дошао. Италијански и хрватски може, а српски – не може!


Сл. 9: Само не српски!

 

На слици 10 виде се последице подваљивања о „двоазбучности као богатству“ којом су младе генерације српског народа изигране, насамарене и намагарчене.

 
Сл. 10: „Црна цафа“ или „крна кафа“? „Нецтар боца“ или „нектар бока“?

Ево шта нуди српски пословни човек својим муштеријама у Обреновићевој улици: ЦРНА ЦАФА“! Наздравље! Да је и у нашем школском систему као и у целом свету постојало само једно писмо у свом језику, не би дошло до оваквих смушености. А ко учи стране језике, учиће и азбуке тих језика! За то им хрватска латиница – не треба!

На слици 11 је сраман пример цивилизацијског хендикепа младих Срба школованих на подвали о „двоазбучју као богатству“.


Сл. 11: У најужем окружењу шефа државе Србије не знају да читају и пишу писмо свог народа!

 У Народној канцеларији председника Републике Србије систем администратор, факултетски образован човек, не зна да подеси свој рачунар за употребу у Србији и за српски језик! Ми из удружења „Ћирилица“ смо Народној канцеларији електронском поштом послали поруку на српском језику и српској ћирилици – службеном језику и писму у Србији – и ево какав смо одговор добили: „Postovani, iz tehnickih razloga nismo u mogucnosti da procitamo vas mejl. U slucaju da mejl posaljete ponovo, molimo vas da tekst napisete latinicom“. Зашто баш латиницом? Зашто не јеврејским, грчким или арапским писмом?

Уз овакву градску власт, и Нишки културни центар је, корак по корак, почео да „припрема тепих за папу“. Народно позориште као да је заборавило писмо свог народа, и плакате за представе пише на туђем писму, као да нема свог (слика 12, 13).

Сл. 12: Нова мода у Народном позоришту. Овако најављене представе вероватно имају већу уметничку вредност!

 


Сл. 13. Кој' ће не стиза!

 Концерти у организацији НКЦ такође су „прилагођени папином укусу“ (слика 14).

Сл 14: За дочек папе – СПРЕМНИ!

 И плакати за представе Позоришта лутака се такође, корак по корак, пребацују на туђе писмо (слика 15). О натпису на Симфонијском оркестру смо већ говорили.

Мали принц
Сл. 15: Српској деци, да се не заносе!

Господине Симоновићу и господине Савићу, рецимо да ви лично нисте у обављању својих обимних послова могли да приметите све ово што смо ми из „Ћирилице“ приметили. Сада, кад сте из прве руке упознати са овим чињеницама, хоћете ли предузети оно што је неопходно да се у погледу коришћења језика и писма живот у Нишу усклади са чланом 10. Устава Србије, или ћете постати саучесници у чишћењу Ниша од „ђавољег изума“ и припреми црвеног тепиха за онога који „врши смотру“ извршења одлука из Солина 1060. године?    

Жељко Филиповић, Ниш,      
Удружење „Ћирилица Београд“.  

Коментари
Додај нови
Додај коментар
Име:
Адреса ел.поште:
 
Веб страница:
Наслов:
UBBCode:
[b] [i] [u] [url] [quote] [code] [img] 
 
:angry::0:confused::cheer:B):evil::silly::dry::lol::kiss::D:pinch:
:(:shock::X:side::):P:unsure::woohoo::huh::whistle:;):s
:!::?::idea::arrow:

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."

 
  

"Ћирилица" разно



 


Српски лингвисти

Српски лингвисти својим ћутањем су допринели да се нестајање ћирилице из јавног живота погрешно тумачи као слободна воља грађана.

Члан 10 Устава Србије

У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћирилично писмо.
Службена употреба других језика и писама уређује се законом на основу Устава.

Један језик -
једно писмо

Суноврат ћирилице почиње двоазбучјем, а одговор:

Правило које влада у целој Европи: Један језик - једно писмо

Контакт

За све акције, идеје и предлоге које имате
у циљу да се прошири фронт одбране Ћирилице,
контактирајте нас кликом на КОНТАКТ
xml_get_current_column_number() = 10
xml_get_current_byte_index() = 1176